Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ – Градски одбор Бања Лука у петак, 26.9.2014. године, промовисало је књигу Ћирилица и латиногорица г. Веселина Матовића, професора српског језика и књижевности из Никшића. Промоција је одржана у амфитеатру Техничке школе у Бањој Луци. Књигу су представили проф. др Дијана Црњак (Филолошки факултет у Бањој Луци) и мр Жељко Вујадиновић (Филозофски факултет у Бањој Луци). Промоцију је водила мр Данијела Јелић (Филолошки факултет у Бањој Луци).

Веселин Матовић рођен је 1954. године у Бањанима код Никшића. Филолошки факултет, групу за српскохрватски језик и југословенске књижевности, завршио је 1977. г. у Београду. Пуних 27 година радио је као средњошколски професор у Никшићу. Када је црногорска власт 2004. године донијела одлуку о преименовању српског језика у црногорски – Матовић је, заједно са 26 колега, у знак протеста, одбио да изводи наставу у школи. Црногорска власт је том приликом Веселину Матовићу и његовим колегама који су бојкотовали њену одлуку уручила отказ. Аутор Ћирилице и латиногорице се од тог немилог догађаја у потпуности посвећује објелодањивању истине о језичким (не)приликама у Црној Гори и затирању српског националног идентитета од стране црногорске власти. Као резултат његове преданости и рада настале су три књиге – Ковачи лажног језика, Ноћ дугих маказа и Ћирилица и латиногорица, која је објављена 2013. године и за коју је аутор добио награду књижевног часописа Стварање (за најбољу књигу есеја). Поред поменутих, Матовић је објавио двије књиге прозе – Кукавичје јаје и Слијепи путници. Од 2005. г. главни је и одговорни уредник часописа Слово.

У књизи Ћирилица и латиногорица аутор аргументовано, научно засновано и детаљно износи генезу језичке проблематике на простору бивших југословенских република (са акцентом на дешавањима у Црној Гори). У поменутој књизи, коју чини десет есеја, Матовић упознаје читаоце, између осталог, са тренутном језичком ситуацијом у Црној Гори, те посљедицима потискивања српског језика и писма по српски национални идентитет у Црној Гори и региону. Посебну пажњу Матовић скреће на случај четрнаест бјелопавлићких учитеља који су 1916. године – када је за вријеме војне управе забрањена употреба ћирилице у школама, избачена српска историја и јуначке пјесме из наставног плана и програма – одбили да држе наставу уз сљедеће образложење: „Ћирилица је српска историја – артерија, аорта српског национализма, а ми смо спремни да будемо српски учитељи и нећемо да будемо анационални. Да бисмо остали доследни позиву српског учитеља у Црној Гори, част нам је извијестити команду да са овим подносимо оставку на своју досадашњу дужност [...] Ћирилицом су исписани сви културни трагови нашег народа, а не предавати националну историју значило би одрећи се прошлости, садашњости и будућности.“

Проф. др Дијана Црњак је, представљајући књигу, између осталог истакла да „[...] знајући да је сваком народу, самим тим и српском, драгоцјено језичко, културно и духовно заједништво, Матовић овом књигом повлачи границу између себе и свих оних који, да би се насилно одвојили од својих изворних српских коријена, врше преименовање српског језика у ʼцрногорскиʼ и вјековно српско писмо ћирилицу замјењују латиницом. [...] Веселин Матовић није само врсни познавалац (не)прилика у српском језику данас, поготово у Црној Гори, он је много више од тога – он живи свој племенити позив са истом зрелошћу душе с којом су га живјели и бјелопавлићки учитељи 1916. године.“

Да је ријеч о теми која је веома актуелна и изван црногорског језичког и државног простора, посвједочила је и бројна публика која је, упркос кишовитом времену и самом крају радне седмице, присуствовала промоцији.

Комплетан аудио снимак догађаја може се преслушати на следећем линку: https://www.youtube.com/watch?v=u5t9Vytf9C8