Сада је већ извјесно да нећемо бити у прилици да одржимо Годишњу скупштину, чак ни сједницу Градског одбора СПКД „Просвјета“ Бања Лука, да анализирамо активности у 2020. години, да планирамо активности у наредној. Пандемија Корона 19 је наше јавне активности зауставила почетком марта 2020. Последња јавна активност било је обиљежавање Дана матерњег језика (21. фебруара) када су јавно постављене и отворене наше изложбе из серијала Српски просвјетитељи („У сусрет Вуку“ у Дому омладине Бања Лука, „Принц Растко – Монах Сава“ у Техничкој школи Бања Лука, „Идућ' учи, у векове гледа“ у ОШ „Станко Ракита“ Врбања и „Почеци словенске писмености“ и „Најљепши ћирилични рукописи 2019.“ у ОШ „Бранко Радичевић“ Бања Лука). Отварање и боравак изложби је запажено попраћен у средствима јавног информисања.“.

Наставак активности није јавно представљан, а било их је, у којима су врло активно учествовали неки чланови Градског одбора:

1. У функцији припреме свечане академије коју смо планирали за 30-годишњицу последњег обнављања рада „Просвјете“, као најдужег континуираног рада, сачинили смо Плакат под називом Утемељивачи СПКД „Просвјета“ – друштво за сва времена са ликовима и основним подацима о личностима које су утемељиле ово Друшто, а на полеђини плаката текст Основни подаци о утемељењу СПКД „Просвјета“ – друштво за сва времена. Циљ је био, да се на једном мјесту, на што прегеднији и једноставнији начин донесу и прикажу основни подаци о величини и значају овог Друштва за српски народ, да се плакат јавно изложе и да се са њега учи и стално подсјећа на личности које су допринијеле да ово Друштво добије непролазну вриједност. Осмишљавању и дизајнирању плаката смопосветили посебнубригу и припремљен је за штампу у три величине: као зидни за веће просторе, као зидни за мање просторе и мали за појединачну употребу. Жељели смо да ово подијелимо са свим одборима „Просвјете“, да њиме украсе своје просторе, ако то желе, и да им служи за подсјећање на историјски значај „Просвјете“ и личности које су биле утемељивачи овог, како рекосмо – друштва за сва времена, да нас стално опомиње, да превазилазимо људске слабости које могу довести ово Друштво у питање. Садржај сликовног дијела плаката повезали смо са Химном „Просвјете“, те тако самим интонирањем Химне подсјећамо се на утемељиваче или у недостаку плаката, кроз слушање Химне разгледамо сликовни дио плаката филмским приказом најзаслужнијих личности у првих десет година постојања СПКД „Просвјета“. Ове материјале планирали смо јавно промовисати на свечаној академији, као дио свечаног програма.

2. Електронске изложбе из серијала Српски просвјетитељи смо фимовали (слајд-шоу) са музичком подлогом и тако омогућили њено електронско приказивање, и појединачно разгледање и јавно представљање и у већим просторима: - „Почеци словенске писмености“ са музичком подлогом „Вјера наша“ (аутор: Николај Велимировић) у трајању филма од 7:52 минута; - „Принц Растко – Монах Сава“ са музичком подлогом „Химна Светом Сави “ у трајању филма 8:44 минута; - „Идућ'учи, у векове гледа“ са музичком подлогом „Востани сербије“ (аутор: Доситеј Обрадовић) у трајању филма од 8:53 минута; - „У сусрет Вуку“ са музичком подлогом музике из телевизијске серије „Вук Стефановић Караџић“ у трајању филма 12:42 минута; - „Најљепши ћирилични рукописи 2015“ са музичком подлогом из филма „Петријин венац“ у трајању филма 3:48 минута - „Најљепши ћирилични рукописи 2019“ са музиком „Пукни зоро“ у трајању филма од 6:14 минута; - „Химна СПКД 'Просвјета'“ - на текст Алексе Шантића из 1912, композитор БранкоКаракаш, извођач Жарко Данчуо у трајању 2:05 минута – на музику Химне надодана филмска-сликовна подлога Утемељивачи СПКД „Просвјета“. Садржај филмова је снимљен на два СD-носача и намијењен је културним установама, првенствено школама за употребу у васпитно-образовном раду и управо се ових дана планира подијелити већини школа града Бања Лука, како би лакше и свечаније обиљежили школску славу – Светог Саву у овим пандемиским условима, а и друге свечаности у будућности, надамо се у повољнијим околностима.

3. Када су онумогућена јавна окупљања због пандемије Корона 19, сачинили смо пројекат под називом „Изложбе на отвореном“, са описом свих детаља о начинима постављања на отвореном у неким дијеловима Града, временом задржавања, уз јасна задужења лица која би то обављала, а све у складу са пандемијским мјерама и препурукама Кризног штаба о физичкој дистанци. Са тим пројектом смо конкурисали у Граду Бања Лука и пројекат није препознат као вриједан финансијске подршке (није прихваћен због, наводно, недостатка неких докумената, тражених конкурсом). И поред тога, били смо спремни да бар нешто учинимо, али нисмо пронашли саговорника који би нам дао одобрење или препоруку - да ли то чинити, гдје, када... За сада нам је остала само добро осмишљена идеја како изложбе приближити посјетиоцима на један интерсантан и ненаметљив начин, коју треба у наредном периоду даље осмишљавати и реализовати;

4. Припремили смо за штампу књигу Српски просвјетитељии добро осмишљеним пројектом конкурисали у Министарство спољних полова Републике Србије –Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, а пред крај године и у Министарство просвјете и културе Републике Српске и на оба министарства пројекат је препознат као вриједан финансијске подршке и добили смо нешто средстава за објављивање ове вриједне публилације. Убијеђени смо да ће књигa Српски просвјетитељи бити од велике користи свим људимa који желе да се више и боље упознају са културном историјом српскога народа. Боље и ближе упознавање српских просвјетитеља, величине њиховог дјела и начина дјеловања у одређеним историјским околностима, колико су остали запамћени код српскогнарода и како им се одужује захвални српски народ, има велики васпитни значај на припаднике српског народа, јер треба прихватити вјечиту и највећу истину у васпитању: примјер понашања, живљења, рада и дјеловања је највеће васпитно средство, а изучавањем садржаја ове књиге, недвојбено, потврђујемо ону народну (Његошеву): „Благо оном ко дов'јека живи, имао се рашта и родити.“ Овим издањем се завршава наш шири вишегодишњи пројекат под називом Српски просвјетитељи као својеврстан допринос обиљежавању великих јубилеја словенске и српске духовности: 200-годишњице штампања Вуковог Српског рјечника у Бечу и Доситејевог Мезимца у Будиму, 1150-годишњице упокојењаСветог Ћирила и хиротонисања Светог Методија за Епископа Панонског (Сирмијумског-Сремска Митровица) и 800-годишњице хиротонисања Светог Саве за Првог Архиепископа Српског и ауто- кефалности Српске Православне Цркве.

5. У новембру 2020. пријавили смо се на конкурс који је расписало Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине са пројектом Дјечије народне игре Босне и Херцеговине и шире. Пројекат је истраживачког карактера и његова реализација ће довести до објављивања збирке дјечијих народних игара које припадају категорији народних умотворина и народног стваралаштва, а дјечије игре које су настале на тлу Босне и Херцеговине су производ дјечије маште и стваралаштва. Пројекат захтијева велику озбиљност и стваралачку активност да се дјечије игре:опишу, сликовно прикажу, изведбено реконструишу уз филмске забиљешке видео-записима и покушају ставити у арсенал модерних дјечијих игара. Велика је вриједност дјечијих народних игара, јер су настале као плод дјечије имагинације и стваралаштва: у садржају и начину извођења, утврђивању правила, избору мјеста и времена, уз кориштење средстава пронађених у природној средини и прилагођавајући их потребама игре, а изводиле су се најчешће на отвореномпростору и у природи.Ово ће бити велики задатак у наредном периоду.

6. У пандемиској љетној паузи одлучили смо да делегација градског одбора посјети неке општинске/градске одборе и размијени искуства и понуди међусобну сарадњу. За почетак смо договорили посјете Теслићу, Дервенти и Градшци, а резултати тих посјета би нам дали могућност даљег осмишљавања овог облика сарадње. Успјели смо посјетити Општински одбор у Теслићу, гдје смо врло коректно и са уважавањем примљени и договорили неке конкретне облике срадње, али нажалост, појачање пандемије је то све прекинуло.

Бања Луке, 25. децембра 2020.

ПРЕДСЈЕДНИК, Др Јеленко Бојић