Поводом стогодишњице од смрти великана српске писане ријечи и великог народног трибуна Петра Кочића организовано је такмичење oсновних и средњих школа под називом Петар Кочић на школској позорници. Сасвим логично и оправдано, будући да је Петар Кочић посебан и по томе што је свака његова написана ријеч изговорена са сцене, или путем телевизије! Овај податак истичемо зато што је Кочић, прије свега, прозни писац, врхунски приповједач, и што је иза себе оставио свега два драмска текста – Јазавац пред судом и Низ друм, једночинке које су своје премијере имале у Народном позоришту у Београду. Многи драмски писци нису доживјели овакво поштовање према написаном. Отуда и ова одлука, која је привукла на конкурс 10 основних школа и 5 гимназија/средњих школа из Бање Луке, Зворника, Мркоњић Града, Имљана и Стричића. Градски одбор СПКД „Просвјета" Бања Лука именовао је жири у саставу: проф. др Лука Кецман (предсједник), др Јеленко Бојић, Миленко Јевђевић, мр Силва Добраш, Александра Мићић, Горданка Јањић (чланови), који је у периоду од 17. до 30. новембра одгледао све пријављене представе, осим представе ТШЦ из Зворника, која је погледана са ДВД-ja.

Жири је закључио да су све пријављене представе „положиле" испит и да су истинито, искрено и достојанствено тумачилe Кочићево дjело. Зато свима честитамо и проглашавамо вас побjедницима. Жири је такође констатовао да су све представе заслужиле да се о њима напише по нека реченица, што и чинимо, и то редослиједом како су и одгледане.

Основне школе:

1. ОШ „Иво Андрић" приказала је представу Слика са Змијања, и то као својеврсну сценску снохватицу у којој се преламају слике из Кочићевих приповjедака. Вјешто укомпоноване слике, плес и музика допринијеле су да се представа гледа са посебном пажњом. Чак и недостатак правог сценског простора није умањио осјећање њежности и љубави које све вријеме извире из искрене и посвећене игре ученика.

2. ОШ „Бранко Ћопић" у представи О Кочићу приказала је слике из приповjедака Мргуда и Зулум Симеуна ђака. Одлична глумачка игра је допринијела да се ове, иначе статичне, приче доживе као врло живе и драмски занимљиве. Посебно се у тој игри издвојио Коља Васић који је тумачио лик Симеуна, аутентично, сигурно и сценски уверљиво. Једнако важно је истаћи и сценографију која је својом ликовношћу дочарала простор и вријеме.

3. ОШ „Георги Стојков Раковски" припремила је представу у којој је већи број приповjедака драматуршки повезан са традиционалним окупљањем народа на збору, и то у црквеној порти. На том мjесту се одвијало све најважније у сеоском животу, надметања, заљубљивања, прошевина, али и одлазак у војску, и то ону туђинску која је нанијела много зла српском народу. То је Кочић сажео у једну реченицу: „Најо, умете нас Грац!" Замисао одлична, али у реализацији се помало изгубило на динамици, сценским шавовима и несигурним глумачким рjешењима. Посебно импонује масовност у представи.

4. ОШ „Бранислав Нушић" оживjела је Јазавца пред судом. Најкраћа и најслађа представа, ако смијемо тако да кажемо. Овај епитет је заслужен прије свега због изузетне игре малог Давида који је то учинио на апсолутно природан начин са урођеним осјећањем за сцену. Све похвале наставнику који је одредио праву мјеру игре и специфичност тежине задатка за ђаке који су на овом такмичењу били најмлађи.

5. ОШ „Доситеј Обрадовић" такође је припремила Јазавца пред судом, који је имао сценски пролог и епилог и који је чинио њежни оквир за ову представу. Посебно се истакао ученик Марко Павић у улози Давида Штрбца, који је на специфичан и духовит начин тумачио овај лик. Да су и остали партнери били на истом глумачком фону, представа би имала врло високу оцјену.

6. ОШ „Змај Јова Јовановић" комбинујући неколико приповjедака направила је изузетно узбудљиву и динамичну представу. Као што се Петар појављује и пише по сjећању, тако се из магловитог сjећања појављују на сцени трагични ликови његових приповjедака. Спојени у трагичну цjелину, од малог Лује до самога Кочића, подржани одличним избором музике али и извођењем, ови ликови су вjерни и истинити. Све тече као један калеидоскоп живота поносних Змијанаца који своју слободу пишу великим словима. Видео-пројекција, сценски ефекти, свjетло, дим и сценографија употпуњују изузетан доживљај ове представе.

7. ОШ „Бранко Радичевић" нам је подарила представу по мотивима приповијетке Мргуда. Врло интересантан и комбинован приступ, кроз преламање традиционалног и модерног, постављена су питања морала некада и сада. Штета што овакав приступ није више рађен кроз драмски сукоб, већ се задовољио наративним, те се на тај начин претворио у сценски рецитал, и то добар. Похвала за изузетно казивање и добар сценски говор.

8. ОШ „Петар Кочић", Имљани, заслужује све похвале за ангажман ученика и наставника, који су у минималистичким условима постигли да се чује Кочићева мисао и све то сценски прикаже. Представа одише племенитом сценском наивом која обећава у наредним годинама још боља извођења.

9. ОШ „Петар Кочић", Стричићи, по мотивима приповијетке Мргуда, у празном сценском простору, приказала је ову трагичну и драмски набијену причу. Посвећена и искрена глумачка игра није у потпуности дошла до изражаја прије свега због неусклађености говора и радње.

10. ОШ „Свети Сава" одлучила се да нам прикаже драматизацију Кочићевих прича са ослонцем на причу Зулум Симеуна ђака и „онога иза каце". Погрешно постављено свjетло оставило је глумце у полумраку и у великој мjери одузелo од „видљивости" глумачке игре. Импонује број извођача и труд који је уложен у ову представу, посебно уводни дио који је одлично припремљен и пјеснички интониран. Статичност, која је касније овладала сценом, у великој мјери је спутала талентоване ученике.

Гимназије/средње школе:

1. Гимназија Мркоњић Град приказала нам је сценски колаж под називом Учимо о Кочићу. Захваљујући овом тачном називу, сцене се гледају у том контексту и потпуно правдају приказано, посебно дио који модернизује читаву причу. Видљиво је да се са овим ученицима озбиљно и предано ради јер они то доказују својим глумачким рјешењима. Посебно се истиче ученица која је тумачила лик Мргуде. Изванредан осјећај за трагику, однос према партнеру, тачно нијансирање и градирање глумачког климакса и антиклимакса, издвајају је од осталих.

2. ТШЦ Зворник извео је представу под називом Знам ја, народе. Позивом на прело, позвани су сви, или већина, Кочићевих ликова да нам се представе. Већина њих, сједећи у полукругу, доприноси статичности и радњу претвара у сценски рецитал. Добро и вешто укомпонована драматургија ликова није до краја уродила плодом. Двоје младих приповједача или коментатора могли су имати и конкретније задатке. Тиме би се слике чвршће повезале и допринијеле динамици радње.

3. Гимназија Бања Лука припремила је игроказ Јазавац пред судом. У прилично огољеној сценографији и шареној костимографији (пола историјски костим, пола савремени) без динамике у радњи, одвијала се прича између лукавог Давида и Суца којем је свесрдно помагао Писарчић. Изразита доминација ученика који је тумачио лик Давида оставила је у сјенци остале актере, тако да се о његовој игри једино може и говорити. Духовит, бритак, брз на ријечима, у потпуности је оправдао овај генијални лик који је Кочић сковао за све угњетене народе.

4. Техничка школа Бања Лука извела је представу по мотивима приповијетке Мрачајски прото. Готово да бисмо могли поновити оцјену која је изречена за представу бањалучке Гимназије. У овој представи ученик који тумачи лик Проте могао је да изведе и монодраму. Изразити глумачки таленат, одлична глумачка трансформација без тежњи за опонашањем, сведен у покрету, одмјерен и тачан у емоцији, овај ученик је заслужио све похвале.

5. Медицинска школа Бања Лука је одабрала да прикаже један дан из живота Милке и Петра Кочића и то на основу текста који сав извире из духа Кочићевих приповједака, писама и документарне грађе, а притом је потпуно оригиналан за шта је заслужан ученик Немања Јавор, који заслужује посебна честитања и пажњу. Представа је у свим елементима освијетлила Кочићев живот и рад, као и његово страдање у борби за права народа и освајање слободе коју је он исписивао са великим С. Уједначена глумачка игра и сценска сведеност ову представу препоручују за даље играње и гледање.

Жири налази за сходно да изнесе цјеловиту оцјену манифестације и виђених остварења. Евидентан је огроман напор који су учинили наставници и руководства школа да припреме представе, а посебно директни креатори који су показали завидно познавање Кочићевог дјела, инвентивност и маштовитост. Недостатак је видљив у самој сценској реализацији и недовољном познавању редитељских тајни, али је то нешто што се у будућности може поправити. Одзив је био бољи него што је очекивано. Исказана воља и хтијење нас охрабрују да сљедеће године поновимо манифестацију и да с правом очекујемо масовнији одзив и још боље представе. Зато свима упућујемо једно велико ХВАЛА, у име Просвјете, наше име, али и у име духа Петра Кочића, који је очигледно још увијек у нама!

А сада, како је и ред, да прогласимо најбоље:

У категорији основних школа жири проглашава представу ОШ „Змај Јова Јовановић" за најбољу , сматрајући да су се у њој спојиле све позоришне силе на најтачнији начин.

У категорији гимназија/средњих школа жири проглашава представу Медицинске школе Бања Лука, Један дан из живота Кочића, за најбољу, истичући да је ова представа обухватила Кочићево дјело, али и остварила потпуно оригиналан приступ у очувању Кочићевих мисли и дјела.

Жири је такође донио једногласну одлуку да се посебно награде појединци, и то за изузетна глумачка остварења:

1. Коља Васић за улогу Симеуна ђака у представи ОШ „Бранко Ћопић";

2. Немања Блашковић за улогу Давида Штрпца у представи Јазавац пред судом ОШ „Бранислав Нушић";

3. Марко Павић за улогу Давида Штрпца у представи Јазавац пред судом ОШ „Доситеј Обрадовић";

4. Марина Лазендић за улогу Мргуде у представи Учимо о Кочићу Гимназије Мркоњић Град;

5. Страхиња Каракаш за улогу Давида Штрпца у представи Јазавац пред судом, Гимназија Бања Лука;

6. Милош Ћебић за улогу Мрачајског проте у истоименој представиТехничке школе.

Жири:

проф. др Лука Кецман, предсjедник,

др Јеленко Бојић, члан,

мр Силва Добраш, члан,

проф. Александра Мићић, члан.

психолог Горданка Јањић, члан

књижевник Миленко Јевђевић, члан