Јеленко Бојић, доктор педагошких наука, рођен је 1949. године у Јаворанима, општина Кнежево. Основну школу завршио је у родном селу и Котор Варошу, а Учитељску школу у Бањој Луци. Дипломирао је на Филозофском факултету у Сарајеву, Одсјек за психологију и педагогију, и стекао звање професор педагогије и психологије.

Постдипломски студиј завршио је на Филозофском факултету у Бањој Луци и добио звање магистар педагошких наука, одбранивши магистарски рад под називом: Педагошко-историјске вриједности стваралаштва Вука Стефановића Караџића.

Докторску дисертацију из историје педагогије под називом Педагошко-историјске вриједности Школског вјесника у развоју просвјете у Босни и Херцеговини одбранио је на Филозофском факултету у Бањој Луци и тиме стекао звање доктор педагошких наука.

Свој радни вијек почео је градити као учитељ у сеоским школама, наставио као зачетник педагошко-психолошке службе, био је директор у основној и средњој школи, а посљедњих 17 година радио је као педагог-психолог у Tехничкој школи Бања Лука.

Члан је редакције Наше школе – часописа за теорију и праксу васпитања и образовања, и члан Извршног одбора Друштва педагога Републике Српске.

Јеленко Бојић је сада, по мјери закона, у заслуженој пензији, а по мјери свог срца у „Просвјети“.

Отац је три кћерке и дјед петоро унучади.