Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, Градски одбор Бањалука, циклусом предавања „Стогодишњи помен Петру Кочићу“започиње обиљежавање вијека од смрти једног од најзначајнијих писаца српске књижевности.

Прво предавање одржано је у четвртак увече у великој сали Академије наука и умјетности РС у Бањалуци.

Предавања су одржали проф. др Ранко Поповић (КОЧИЋЕВА КЊИГА СТАРОСТАВНА) и проф. др Душко Певуља (ПЕТАР КОЧИЋ – МИСЛИТИ СЛОБОДНО).

У невеликом приповједачком опусу Петра Кочића, гдје је знатно више даровитих скица неголи довршених цјелина, својом недовршеношћу, али и посебношћу умјетничке намјере издваја се цртица под насловом „Из староставне књиге Симеуна Ђака“.

Мистериозна књига о Симеуну Ђаку, коју је ауторова умјетничка уобразиља најавила читаоцу као штиво у коме је „списана и запечаћена судбина свију земаља и народа“, и која ће добити одговарајуће мјесто тек у пародијском контексту приповијетке „Ракијо, мајко“, открива нарочиту Кочићеву склоност према језику и тону пророчких оштровидих казивања, односно наших древних средњовјековних рукописа− казао  је Поповић.

Посебно се осврнуо на језичко богатство које краси Кочићева књижевна дјела.

У опширном и надахнутом казивању обухватио је благо које је скривено у приповијеткама писца са Змијања.

Њега су, уистину, стезали и видљиви и невидљиви окови; ове прве је раскидао дјелујући као народни трибун и слободар, о другима је понешто натукнуо преко својих књижевних ликова и у писмима ближњима, али оно што га је коначно помело и сломило није могао да искаже − истакао је Поповић.

Професор доктор Душко Певуља говорио је о писцу и трибуну у предавању под насловом  „Петар Кочић −мислити слободно“.

Ријетко је код неког српског писца живот толико испреплетен са дјелом као што је то код Кочића случај. Животна стварност је кључни залог у његовом књижевном дјелу −навео је Певуља.

Осврнуо се на најпознатије ликове рођене из пера писца који је био борац за правду.

Кочићеви најуспјелији јунаци, Давид Штрбац и Симеун Ђак, велики су заточеници слободе. И један и други освајају посебне просторе да би били слободни, а то за њих значи да би слободно говорили − сматра Певуља.

Петар Кочић (1877 − 1916), пјесник, писац и политичар, рођен је у селу Стричићи, на планини Мањача, код Бањалуке. Основну школу је похађао у манастиру Гомионица, гдје му је отац био игуман. Написао је три збирке приповиједака, од којих су и „С планине и испод планине“ и „Јауци са Змијања“ и двије политичко-социјалне сатире: „Јазавац пред судом“ и „Суданија“.

Комплетан аудио снимак предавања може се преслушати на следећим линковима:
Проф. Душко Певуља
Проф. Ранко Поповић