Универзитетски професор Милош Ковачевић упозорио је вечерас да ако се језик утопи у друге језике, онда је неминован и нестанак народа, односно губљење његовог идентитета. "Нигде нема таквог односа између језика и писма као између ћирилице и српског језика и губљењем ћирилице било би већ пређено пола пута у губљењу српског идентитета", рекао је Ковачевић у Бањалуци на предавању о теми "Српски језик и писмо данас".

 Према његовим речима, оног тренутка када се ћирилица потпуно изгуби, како је рекао, биће Срба на папиру као у Чикагу.

Ковачевић је на предавању акценат ставио на стогодишњицу атентата у Сарајеву, зато што су после тог догађаја забрањени писмо и српски језик у Аустро-Угарској.

"Ако забраните народу и писмо и језик, онда тај народ стављате ван закона. То је било посебно очито у Бањалуци, где је вођен такозвани `велеиздајнички процес` и где је суђено Србима за основну оптужбу што пишу ћирилицом, а која, по тумачењу окупационих власти (аустроугарских), показује везу са Србијом", навео је Ковачевић.

Он је додао да је у време великог борца за српски језик Петра Кочића опасност била германизација, а да је данас то англицизација, те да је сада српски језик угроженији него што је био.

"Данас не да нема Кочића, него нема ни оних који се боре за српски национални идентитет, већ постоје они - ситне шићарђије који би из ситних интереса продали и себе, а не и језик и властити идентитет", упозорио је Ковачевић.

Ковачевић је навео да српски народ живи у ненормалној ситуацији, да признаје оно што нико живи не може признати, а то је да постоје језици који не постоје, као што је "босански језик" којег је смислио аустроугарски намесник Бењамин Калај да би створио босанску нацију, у којој би се изгубили и Срби и Хрвати.

Он је истакао да би то била једна нација онаква о каквој је певао песник Сафет-бег Башагић "од Требиња до бродских врата неће бити Срба и Хрвата".

Он сматра да се очувању језика треба приступити на начин како се то ради на подручијима где има проблема са "политичким језицима".

СРНА