Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" је субјект наше, српске културе, духовности, науке, умјетности, саборности, просвјете, образовања и посвемашњег другог стваралаштва, који постоји више од једног вијека и дјелује као будни чувар народносног идентитета, самог његовог бића и традиције, као чинилац, асоцијација и организација задужена за "складиштење" колективне меморије српског народа у Републици Српској, Босни и Херцеговини и изван ње, која ту традицију и то народно памћење оплемењеује и предаје – како и гласи превод латинске ријечи traditio на српски језик – новим генерацијама на дар и чување, да траје "до пошљедњег". Задатак српске "Просвјете" јесте, дакле, да "меморише" то васколико народно стваралаштво, у које  спада и све оно што су и појединци из тог народа умјетнички, научно, духовно и културно вриједно створили, да га култивише, отргне од заборава, учини дјелотворним и у наше вријеме, како би оно било доступно и ововременим људима, ствараоцима и конзументима, да се обезбиједи континуитет, духовна вертикала постојања српског народа. О томе (треба да) свједочи Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" и припрема ту оставштину за будућност. На том трагу и "фону", с тим циљем треба да дјелује и српска "Просвјета", сви њени органи и чланови, и у Бањој Луци.

У протеклих стотину и више година, са нескривљеним вишегодишњим прекидима у постојању и раду, СПиКД "Просвјета" се углавном држала горе описаних принципа, критеријума и вриједности у свом дјеловању, третирању и односу спрам народа унутар којег је настала, развила се и дјеловала, била израз његове посебности и потреба да буде, да траје и исказује свој идентитет у поливалентном смислу тог појма и, истовремено, потврђивала тај идентитет. Нема сумње, дјела и резултати који су, ношени енергијом побуђеном и развијаном из горе описаних врела, мотива и подстицаја, створени у тој, по нашим мјерилима и с обзиром на услове у којима је живио и био дјелатан српски народ, дугој историји, су заиста велики, импресивни, значајни, достојни сваког респекта. Мало је ко, било да је ријеч о појединцу, групи, организацији или институцији, толико учинио на ползу српском народу, његовој култури, умјетности и сваколиком другом духовном и ином стваралаштву, као што је то српска "Просвјета". О томе свједоче бројни извори и ауторитети. Па, ипак, упркос свему томе, о "Просвјетином" раду и достигнућима, идејама, иницијативама, резултатима и утицајима се данас у Републици Српској недовољно зна, а свакако мало јавно говори.

Имајући у виду напријед наведено, очигледно је да је сазрело вријеме да се изнова промисли, мјесто и улога српске "Просвјете", прије свега имајући на памети промијењене услове и социо-политички "координатни систем" унутар којег данас живи српски народ. Тим прије има ли се у виду чињеница да "Просвјета" више није сама на културно-духовној и просвјетно-умјетничкој мапи и сцени Републике Српске: напротив, поред и око ње су бројне сличне асоцијације и субјекти, програмски њој комплементарне али и конкурентске организације и удружења. Вријеме и околности су такве да не допуштају забијање "главе у пијесак", не може се, све кад би неко и хтио, живјети под "стакленим звоном" и од старе славе, које СПиКД "Просвјета" има и не треба је се одрицати, али треба озбиљно истраживати, промишљати и распознавати данашње "знаке времена", одредити се спрам њих, "наоружати" се ововременим аргументима и адутима, и са новим лицима, савезницима и еланом кренути у акцију. Једноставно казано, "Просвјета" се мора оспособити за дјеловање, улогу и утицај у српском народу примјерен потребама, условима и могућностима почетка 21. вијека, а не 20. вијека и времена у којем је тек наста(ја)ла.

Другим ријечима, то значи да не могу данас, на почетку 21. вијека, баш сви циљеви и/или поједини методи дјеловања српске "Просвјете" бити идентични онима са почетка прошлог, 20. вијека. Не може се, зато што није сувисло и продуктивно, на исти начин дјеловати и остваривати своју улогу у условима потпуно информатизованог друштва, у амбијенту у којем је, захваљујући софистикованим медијима информисања и другим средствима комуникација, цијели свијет заправо тек једно, макар и глобално, село, као што се радило у доба и околностима карактеристичним за једно сељачко друштво, какво је БиХ на почетку прошлог вијека несумњиво била, у којем је тек сваки хиљадити становник био елементарно писмен, а број академски образованих грађана могао се избројати прстима руку само једног човјека. Истини за вољу, могла би „Просвјета“ поново бити лучоноша описмењавања српске популације, али овог пута оног компјутерског, интернетског, без којег тешко да је могућа продуктивна комуникација са савременим свијетом, ма какав он био, баш као и прије сто година кад се свијет освајао срицањем абецеде писмености. Али тад је „Просвјета“ била сама, једини промотор, једино „погонско гориво“ свеколике српске духовности, културе, учености и другог стваралаштва, енергија и гаранција српске опстојности, па је саморазумљиво што су тадашњи „Просвјетини“ неимари и активисти организовали курсеве писмености, убјеђивали родитеље да шаљу дјецу у основне школе, у чијем подизању су учествовали, и којих је било тек у већим градовима, односно изучавање заната, борили се за стипендирање ђака и покојег студента, иницирали отварање занатских радњи и првих предузећа, покретали излажење новина и часописа, штампање књига и учествовали у свему другоме што је доприносило националном буђењу и самоосвјешћивању, учвршћењу и очувању народносног идентитета и партициповању у оновременој међународној културној, духовној и умјетничкој „подјели рада“ и узношењу српства и његове особености на пиједестал вриједности ондашњег времена и историје.

Данас, међутим, све то, у име и за рачун српског народа, раде или би требало да раде институције његове националне и државотворне самобитности и етаблираности, тј. Републике Српске, као што су државне установе, органи власти, попут министарстава културе, образовања, науке, образовне и научне установе, од основних и средњих школа, педагошких завода, научних института, до универзитета, академије наука и умјетности, преко бројних парадржавних асоцијација и агенција, националног радија и телевизије, дневних и недјељних новина, часописа, издавачке продукције и сл. Сасвим друго питање, које свакако треба анализовати, али неком другом приликом и поводом, је да ли сви овдје поменути субјекти српске националне особености и самобитности раде оно за шта су основани, на који начин то раде и у којој мјери. Поред свих њих и српска "Просвјета" треба да нађе своје мјесто, свој raisson dʼ ètre, да, не заборављајући прошлост, дјелује модерно, примјерено "духу времена" овог тренутка наше повјеснице и већ сад уписује трагове у будућности.

Нека од горњих питања и дилема постављају се данас и пред српску "Просвјету" у Бањој Луци, у жељи и потреби да "Просвјети" у највећем граду Републике Српске удахнемо нешто свјежег дашка како би она, ојачана и осавремењена, наставила да буде савјест српског народа и будни чувар његовог идентитета. Нема оправдања за досадашњу пасивност њених органа и чланова.  Због те неактивности су изостали резултати, а без њих није могуће ојачати улогу и утицај српске "Просвјете" у овом граду. На једноставно питање: чиме би требала да се бави "Просвјета" у Бањој Луци?, одговор је, такође, једноставан: ничим другим до оним чиме се Друштво бави и у другим општинама у којима успјешно дјелује.

У наредном четворогодишњем периоду Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета", његови органи, радна тијела и чланови у Бањој Луци усмјериће своје креативне потенцијале и напоре с циљем реализовања програмских задатака у сљедећим областима дјеловања:

  • његовање и развијање традиције српског народа, у најширем значењу те ријечи;
  • креирање и организовање културних, духовних, умјетничких и сродних манифестација;
  • издавачка дјелатност и презентовање рада Друштва у јавности;
  • омасовљење чланства и организационо јачање Друштва;
  • сарадња са другим блиским организацијама, удружењима и установама итд.

 

1.    Његовање и развијање традиције српског народа

У наредном четворогодишњем периоду СПиКД  „Просвјета“ у Бањој Луци ће учествовати у свим манифестацијама од значаја за очување и његовање традиције српског народа, а посебно у оним садржајима који се односе на традицију, стваралаштво и појединачне доприносе Срба из и око Бање Луке. У вези са тим, „Просвјета“ у Бањој Луци ће, сама или у сарадњи са другим сличним организацијама, организовати обиљежавање свих значајнијих годишњица које падају у наредном мандатном периоду Скупштине и Градског одбора СПиКД „Просвјета“ Бања Лука. У првом реду то се односи на обиљежавање:

  • 100-огодишњице почетка Првог свјетског рата, Сарајевског атентата и побједе српске војске у биткама на Церу и Колубари (2014.);
  • стогодишњице Бањалучког велеиздајничког процеса (2015.);
  • стогодишњице уласка српске војске у Бању Луку (2018.);
  • стогодишњице смрти Петра Кочића (2016.);
  • стогодишњицу рођења Бранка Ћопића (2015.);

двјестогодишњица првог издања Правописа српског језика Вука Стефановића Караџића (2017.) итд.
Градски одбор СПиКД „Просвјета“ Бања Лука ће за сваку конкретну годишњицу и манифестацију поводом ње донијети оперативне програме активности у тој години.
Такође, СПиКД „Просвјета“ ће сама иницирати, односно подржати озбиљна научна – историографска, етнографска, филолошка и сл. – истраживања других организација и установа која се односе на прошлост, обичаје, културу, језик, говор и живот људи и српског народа из бањалучког краја. Друштво ће успоставити сталну сарадњу са актуелним и активним носиоцима културно-умјетничког стваралаштва, фолклорним друштвима, етно-музичким групама, организаторима фестивала народног стваралаштва и свима осталима који његују и развијају српску традицију, ма у којој области.

 

2.    Културне, умјетничке и духовне манифестације

Разумије се да СПиКД "Просвјета" у Бањој Луци не може и не треба да буде организатор свих културних и умјетничких догађања и „аутор“ свих програма који се нуде публици, као што то понегдје, тамо гдје нема ниједног другог субјекта културе и стваралаштва, ради наше друштво, али не може и не треба да остаје по страни неких значајних духовно-стваралачких смотри у Граду. То значи да ће се у наредном периоду и "Просвјета" садржајније укључити у артикулацију културног, умјетничког, научног живота у Граду, од нпр. Кочићевог збора, Дана Владе Милошевића, обиљежавања Светог Саве, до промоција нових књига и часописа, од савремених музичких приредби и садржаја до гусларских вечери, изложби ликовног стваралаштва, драмских представа, организација јавних трибина о актуелним темама из области за које је заинтересована и у којима је неспоран легитимитет "Просвјете". Посебно значајном активности сматрамо наступ књижевних стваралаца из Бање Луке и околних градова по бањалучким основним и средњим школама, али и окобањалучким већим селима итд. О томе ће кокретне планове донијети и старати се о њиховој реализацији Градски одбор „Просвјете“.

 

3.    Издавачка дјелатност и представљање рада „Просвјете“ у јавности

Тешко је разумјети и оправдати чињеницу да одбори српске "Просвјете" у Теслићу, Шамцу, Билећи и Гацку или, пак, Градишци, публикују по неколико књига годишње, те да издају и своје часописе а да Градски одбор "Просвјете" у Бањој Луци нема ни обичног дволисног билтена. Ето задатка и изазова за будућност. Издавачка дјелатност је не само изазов, него и насушна потреба овдашње "Просвјете". Преко ње се може везати и трајно задржати у „Просвјети“ већи број умјетника ријечи. Због тога у Програм рада за наредне четири године и стављамо обавезу да српска „Просвјета“ у Бањој Луци убудуће сваке године објави макар једну књигу или неку другу публикацију из области и са темама од значаја за мисију коју „Просвјета“ има у српском народу. Програм и план издавачке дјелатности доносиће, на приједлог уређивачког одбора, Градски одбор за сваку годину, узимајући у обзир и финансијске капацитете Друштва.
Такође, у наредном четворогодишњем периоду бањалучки одбор српске „Просвјете“ ће покренути и часопис за културу, умјетност и друштвена питања који би, с једне стране пратио и промовисао рад Друштва, а, с друге стране, био медијум преко којег би овдашњи ствараоци – разних струка и дисциплина, оријентација и естетских укуса, пласирали своје радове јавности. „Просвјета“ у Бањој Луци у том смислу има традицију јер је између два свјетска рата издавала један часопис. Разумије се, обим и динамику излажења, те остале битне перформансе часописа, дефинисаће Градски одбор и редакција.
С обзиром на савремена технолошка средства комуникације, Градски одбор СПиКД „Просвјета“ ће одмах започети активности у вези са отварањем свог sajta и web-странице и презентовањем садржаја нашег рада тим путем и за кориснике тих медија. Градски одбор ће, такође, испитати и остале могућности представљања Друштва у јавности Града, Републике и шире.

 

4.    Сарадња са другим организацијама, удружењима и установама

Изазов и потреба је и перманентна, безусловна сарадња са другим, сродним организацијама, установама, друштвима, невладиним организацијама, Српском православном црквом, медијима информисања, државним органима, привредним и финансијским организацијама итд. Прије свега, „Просвјета“ ће понудити искрену сарадњу са организацијама које се, такође, баве питањима од значаја за очување националног идентитета српског народа, посебно у сфери културе, духовности, умјетности, традиције и сл., које дјелују у Бањој Луци и имају видљиве резултате својих активности, као што су, примјера ради, Матица српска Републике Српске, Српско пјевачко друштво „Јединство“, Удружење књижевника РС, Вукова задужбина, Друштво за очување ћирилице, Друштво наставника и професора српског језика и друге. Такође, неопходна је и сарадња са институцијама из културе, науке и образовања, на нивоу Града или Републике, као што су, нпр.: Академија наука и умјетности РС, Народно позориште РС, Архив Републке Српске, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, Народна и универзитетска библиотека РС, Музеј Републике Српске, Музеј савремене умјетности РС, Радио-телевизија РС и друге.

 

5.    Омасовљење чланства и организационо јачање

Наравно, стални задатак свих органа и појединаца у СПиКД „Просвјета“ Бања Лука је да обнављају Друштво, да учине све да у српску "Просвјету" улазе и млади људи а не да се она полако претвара у геријатријско удружење. Такође, потребно је да се „Просвјета“ и организационо прилагођава овом времену, његовим критеријумима и потребама. Због тога се Друштво мора максимално отворити новим, младим људима, који имају довољно националне свијести, поноса и спремности да се заложе за очување достојанства и вриједности српског народа, без кича, комерцијализације и ретроградности. С тим циљем Градски одбор ће одмах, већ прве године по усвајању овог програма, започети активности с циљем афирмације српске „Просвјете“ међу омладином, што значи да ће се посјетити све основне и средње школе, универзитети у Бањој Луци и друге средине у којима живе и дјелују млади.
У зависности од броја чланова „Просвјете“ у Бањој Луци, Градски одбор ће сачинити најадекватнију организациону шему дјеловања, у складу са статутарним могућностима и потребама дјеловања у новим и, у односу на неке друге средине, специфичним условима. Наравно, да би Друштво у Бањој Луци било шта озбиљно почело радити, потребно је обезбиједити минималне просторне, техничке и материјално-финансијске претпоставке, у првом реду просторије за рад, а затим и све друго.     

 

"Просвјета" у Бањој Луци мора ускоро предњачити по активностима, како по разноврсности, тако и по квалитету; мора постати "Пијемонт" српских просвјетара на ширем подручју западног дијела Републике Српске и као замајац дјеловати да се одбори и подружнице нашег друштва оснивају и раде широм Крајине, без обзира на етнитетске границе, а понекад и лични ризик који ангажман у "Просвјети" носи.

Претраживање

Главни одбор СПКД "Просвјета"

glavni odbor

Посјетите наш YouTube канал.