DSC07169У организацији Градскод одбора СПКД „Просвјета“ Бања Лука, 3.7.2014. године у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске представљен је часопис „Просвјетин календар за 2014. годину“. О часопису су говорили: др Јеленко Бојић, предсједник Градског одбора, Слободан Наградић, члан Главног одбора Друштва и др Ђорђе Микић, историчар и један од бивших предсједника Градског одбора Друштва.

Календар за 2014. годину припремио је и уредио Војислав Максимовић и највећим дијелом је посвећен стогодишњици сарајевског атентата и Младој Босни.

Предсједник Бојић је, говорећи о историји часописа и историјским периодима и условима у којима је издаван, указао на његов значај за српски народ током двадесетог вијека.

Господин Слободан Наградић је о овој специфичној публикацији рекао да се она може упоредити само са малим бројем часописа које постоје у српском народу као што је на примјер Вукова „Даница“. Наградић је даље истакао: "Ријеч је о публикацији на 710 страна која у 46 рубрика доноси скоро 300 текстова који су у садржајном погледу најразличитији - од епских, лирских и народних пјесама до народних приповједака, те ауторских текстова који су писани почетком или средином прошлог вијека и о нашим савременицима који пишу о неким догађајима." Он је навео да у овом 15.-том броју календара десетак текстова директно говори о "Младој Босни" и почетку Првог свјетског рата, док је један број радова литерарних, публицистичких и мемоарских који на други начин говоре о неком од актера Сарајевског атентата.

Након представљања календара премијерно је приказан документрни филм "1914. данас". Аутор филма Јанко Велимировић објаснио је присутнима да филм садржи материјале са трибина о Првом свјетском рату које су у склопу пројекта „1914. данас“ одржане у Бањалуци, Градишци, Српцу, Котор-Варошу, а ауторски материјал је током монтаже комбинован са фотографијама и документима из ратног периода.

Фотографије са представљања календара

Кадрови из документарног филма "1914. данас"

Више о Календару ...

Друштво „Просвјета“ је само након годину дана од оснивања, дакле, 1903, одлучило да покрене издавање Календара „Просвјета“ као публикације којим би се промовисале идеје Друштва и обавјештавало чланство о активностима и резултатима. Календар је био већ позната и прихваћена форма комуникације, информисања, забаве и просвјећивања. То је била публикација типа годишњака, у коју је осим календарског и забавног дијела улазио и извјештај о раду, шематизам српских општина, школа и осталих српских корпорација. Таква концепција била је компромисно рјешење, и услов за добијање сагласности за публиковање.

У осмишљавању првог Просвјетиног календара поштована је стогодишња традиција српских годишњака. Посебно је потребно истаћи „Даницу“ коју је Вук Караџић издавао у Бечу од 1826. до 1829. и 1834. године. Садржај Календара осмишљавао је уредник који је одређиван за свако издање, а цијена је требала бити популарна и приступачна за широке народне масе, којима је Календар био првенствено намијењен.

Тако је први календар „Просвјета“ за 1905. уредио књижевник Светозар Ћоровић на 86 страница, за 1906. Шћепан Грђић, секретар Друштва „Просвјета“. Од 1907. излази и лист „Просвјета“ као орган Друштва. За 1910. годину Календар је уредио Ђорђе Чокорило, за 1911. др Владимир Ћоровић, а последња три броја (1912, 1913, 1914) Ристо Радуловић. Све историји позната и звучна имена. Тираж је био импозантан: за 1911. годину 7.000 примјерака, од чега је 1.000 подијељено бесплатно, за 1912. годину 10.000 примјерака, од чега 3.000 продато ван Босне и Херцеговине, за 1914. годину 9.000 примјерака (5.000 великог Календара „за интелигенцију и друге образоване класе друштва“ и 4.000 примјерака „за тежаке“.). Тадашња културна јавност је истицала да је „Календар Просвјета био један од најбоље уређених календара у Српству.“

Између два рата поред листа „Просвјета“ излази и Календар „Просвјета“: Најприје, као ратни алманах за 1918. у Женеви, а други 1921. које је уређивао Перо Слијепчевић и који су добро оцијењени. Календар су уређивали Васа Стајић професор из Новог Сада (за 1922. и 1923. заједно са Матицом Српском – „за грађане и широке народне масе“), Никола Видаковић, Војислав Гаћиновић (1924. и 1925), Јован Вуковић (1931); Марко Марковић, Мирко Максимовић (1932-1940). Ђорђе Пејановић и Никола Мачкић (1941). У овом периоду појавила се и Просвјетина читанка коју су уредили Јован Вуковић и Ђорђе Пејановић (1932. у 10.000 примјерака) која је била првенствено намијењена за културно уздизање завршених полазника аналфабетских течајева, а „њезин је задатак да, поред учвшћивања техничке стране читања и писања, забави, поучи, васпита и да даде прва основна знања писмености, образовања, морала, националног друштвеног живота.“

Прва публикација „Просвјете“ након Другог свјетског рата био је Календар за 1946. годину, који је наставио ранију традицију и Главни одбор констатује: „Својом садржином то је права народна књига, читанка која је добро дошла свим слојевима народа.“ Послије Календара појавио се „Просвјетин“ буквар, штампан у 40.000 примјерака, а касније публикације „Просвјета“ ће обављати заједно са „Напретком“ и „Препородом“.

И након последњег обнављања свога рада „Просвјета“ је остала вјерна традицији и наставила са издавањем Календара. Дакле, пред крај године, излази Календар за наредну годину и ми смо у прилици да данас промовишемо у нашој средини Календар за 2014. године. О томе ће нам говорити овдје присутни: Слободна Наградић, члан Главног одбора СПКД „Просвјета“ и предсједник Градског одбора Бања Лука у периоду 2006-2009. и др Ђорђе Микић, историчар, предсједник Градског одбора Бања Лука у периоду од 2002-2006. године.

Претраживање

Главни одбор СПКД "Просвјета"

glavni odbor

Посјетите наш YouTube канал.

Ко је на мрежи: 44 гостију и нема пријављених чланова

Душанов законик

Обавјештавамо Вас да фототипско издање Душановог законика по јединственим цијенама од 390,00 ЕВРА за kомплет односно 20,00 ЕВРА за kњигу са преводима можете купити у:

 

Галерији Скулптор
Алеја Светог Саве 34 Бања Лука
тел. 051 312 326
факс. 051 428 105

 

и у Новом Саду наруџбом на телефоне:
00 381 21 451539,
00 381 604430801
или контактом на mail

pravoslavnoudruzenjesvetisava
@gmail.com