DSC07082У Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске 26.3.2041. године одржано је предавање проф. др Јована Делића, редовног професора савремене српске књижевности на Филолошком факултету у Београду и директора Института за уметност и књижевност, на тему „Први свјетски рат у књижевности“. Овом приликом је организована и изложба “Књижевно-историографска дјела о Првом свјетском рату”. Предавању и изложби присуствовали су представници Друштва, Библиотеке, књижевници, историчари, али и остали заинтересовани за ову тему.

Предавање и изложбу организовали су СПКД „Просвјета“ Бања Лука и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске уз помоћ Канцеларије за дијаспору и сарадњу са Србима у региону Владе Републике Србије и Филолошког факултета из Бања Луке, а у склопу пројекта „1914. данас“ који реализује СПКД „Просвјета“ Бања Лука.

Уводну ријеч имали су директорица НУБРС, Љиљана Петровић-Зечић, која је присутне упознала са темом предавања и предсједник СПКД „Просвјета“ Бања Лука, Јеленко Бојић, који је укратко представио предстојеће активности у оквиру пројекта „1914. данас“.

Професор Делић је нагласио да је страдању српског народа у Првом свјетском рату посвећено недовољно пажње, те да су историчари свих поратних периода пропустили прилику да забиљеже сва страдања и логоре из Првог свјетског рата. Уз изражену бојазан да је са ове временске дистанце можда и немогуће исправити овај пропуст, упозорио је да треба водити рачуна да се иста грешка не понови и са последњим страдањима Срба у новијој историји. Током свог излагања изнио је, широј јавности мало познату чињеницу, да коријени нацизма сежу још у доба тзв. Великог рата и да је једна од парола Аустроугарске монархије била „Serbien muß sterbien“ – „Србија мора умријети“. Дочаравајући тешку ситуацију у којој се нашао српски народ током Првог свјетског рата подсјетио је да се пред нападом тада највећих свјетских сила, Аустроугарске монархије и Њемачке, Србија нашла у ситуацији да остаје без трећине свог становништва, или тачније, без половине мушког становништва, те да не постоји нити један такав случај забиљежен у деветнаестом и двадесетом вијеку, који су обиљежени великим крвавим сукобима.

Упркос тешким приликама за српски народ почетком двадесетог вијека, „златни вијек српске књижевности“ настао је у периоду од 1885. до 1914. године. Талас који су предводили Дучић, Шантић, Ракић, Пандоровић, Дис, Бојић изнедрили су литературу која је примијећена као „велики препород“. На такав природан ток развоја наше књижевности несумњиво је утицао Први свјетски рат. И у таквим временима постојали су људи као што је Милутин Бојић који је, иако није био способан за војску, пошто-пото желио да се прикључи па макар и као писар. Са собом је у рат понио само „Вуков српски рјечник“. Током рата је написао низ пјесама, али се једна пјесма посебно истакла међу свим осталим. То је пјесма „Плава гробница“, за коју се може рећи да носи обиљежје химне. Иван В. Лалић, као син „младобосанца“ Вељка Лалића, један је од пјесника који је највише био фасциниран Првим свјетским ратом. Његова пјесма „Принцип на бојишту“, коју је посветио свом оцу, је увод у његову „Плаву гробницу“, пјесми о уморном Харону који се уморио од преношења душа на онај свијет и која представља дијалог са Милутином Бојићем. Милош Црњански је у својим пјесмама говорио да су митови о средњем вијеку лажни и да Срби треба да се умјесто косовском Видовдану окрену Принциповом Видовдану. Он свој патриотизам гради на пјевању о Принципу, сиротињи и свом голом народу. Своје излагање професор Делић је завршио „невеселом комедијом“, пјесмом „Извињење“ Матије Бећковића.

Претраживање

Главни одбор СПКД "Просвјета"

glavni odbor

Посјетите наш YouTube канал.

Ко је на мрежи: 26 гостију и нема пријављених чланова

Душанов законик

Обавјештавамо Вас да фототипско издање Душановог законика по јединственим цијенама од 390,00 ЕВРА за kомплет односно 20,00 ЕВРА за kњигу са преводима можете купити у:

 

Галерији Скулптор
Алеја Светог Саве 34 Бања Лука
тел. 051 312 326
факс. 051 428 105

 

и у Новом Саду наруџбом на телефоне:
00 381 21 451539,
00 381 604430801
или контактом на mail

pravoslavnoudruzenjesvetisava
@gmail.com