Plakat rukopisi

Књига Живот се брани истином садржи транскрипт мог сведочења пред Хашким трибуналом, као ратног команданта Зворничке бригаде, која је током рата два пута одликована. Сведочење је трајало 22 радна дана, а односило се, не само на догађаје из јула месеца 1995. у Сребреници и Жепи, него и на целокупне ратне догађаје у Подрињу.

Ради целовитости, књига садржи предговор као предворје транскрипта, у коме се говори о људским судбинама и животним дилемама у једном тешком времену, о људској доброти и људској злоби.

 

 

Поговор у књизи представља војну експертизу ангажовања снага Дринског корпуса ВРС и Зворничке бригаде у операцијама Сребреница и Жепа у јулу 1995. године, познатим под именом Криваја 95 и Ступчаница 95. Експертиза садржи мноштво докумената који говоре сами за себе. Сличним темама се бави и књига Рат у БиХ и стварање ВРС, само у много ширем обиму и са фокусом на процесима од Скупштинске декларације српског народа у БиХ па до конституције Републике Српске. У књизи су обрађени узроци и аспекти рата у БиХ; затим питање како су и зашто су Срби у БиХ били принуђени да формирају своју Републику и своју Војску; те основна социолошка обележја ВРС. Обе ове књиге данас могу послужити као аргументовани садржаји у одбрани РС, њене историјске позиције, која се тумачи на различите начине у настојањима да се оспори, умањи или докине њена уставно-правна позиција у оквиру дејтонске БиХ. У књигама се налазе садржаји који оснажују државотворну и уставно-правну позицију РС данас. Наиме, у књигама је реч, пре свега, о РС и њеној Војсци.

 

Уводно обраћање Миленка Јевђевића:

 

Поштoвани посјетиоци, даме и господо,

 

Добро вам вече и добро дошли на промоцију двије књиге које је у свом стваралачком опусу написао генерал Винко Пандуревић. Организатори ове промоције су СПКД „Просвјета“ Бања Лука, БОРС и, као домаћин догађаја, КЦ Бански двор. О књигама ће говорити мр историје Жељко Вујадиновић и генерал Миломир Савчић, ратни командант „Заштитиног пука“, елитне јединице ВРС, некадашњи члан Генералштаба ВРС, данас предсједник Борачке организације РС. Наравно, имаћете прилику да чујете и аутора ових књига, генерала Винка Пандуревића, па се користим приликом да вас ближе упознам с њим, како бисте могли усмјерити зрак сопствене слутње о оном што би он могао да пише.

Винко Пандуревић рођен је 1959. године у с. Јасик, општина Соколац. Основну школу завршио је у селима Ћаварине и Соколовићи, а гимназију у Сокоцу. Војну академију копнене војске завршио је 1982. године и као потпоручник упућен на дужност у гарнизон Љубљана. Магистрирао је на Факултету за социологију политичке науке и новинарство Универзитета у Љубљани 1989. године и стекао звање магистра социолошких наука. Школу Националне одбране завршио је 1998. године. Исте године постао је доктор социолошких наука на Филозофском факултету Универзитета у Српском Сарајеву. Све школе завршио је одличним успјехом.

Као припадник ЈНА учествовао је у оружаним сукобима на подручју Словеније, дубровачког ратишта и Западне Славоније. Након повлачења ЈНА из БиХ добровољно се јавио у ВРС и обављао низ дужности: од команданта бригаде до замјеника начелника Генералштаба ВРС. Учествовао је готово на свим ратиштима Републике Српске. Рањаван. У току рата три пута је ванредно унапређиван у виши чин. Под његовом командом Зворничка бригада је два пута проглашавана најбољом у Дринском корпусу и одликована медаљом „Петра Мркоњића“.

У чин генерал-мајора ВРС унапређен је у јуну 1997. године.

Пензионисан је 2002. године.

Винко Пандуревић је oбјавио више књига и стручних радова. Међу њима су и књиге које вечерас представљамо: Рат у БиХ и стварање ВРС и Живот се брани истином. Оно што овим књигама даје посебну важност јесте чињеница што су у њих уткани, с једне стране, научни поглед на рат у БиХ и стварање ВРС, а с друге стране, истина о времену и догађајима како их је видио генерал Пандуревић док је командовао својом бригадом у операцијама за ослобађање Сребренице и Жепе.

И не само то, у једној од ових књига садржана је истина о његовој одсудној одбрани у неким другим рововима. Наиме, тужилаштво Хашког трибунала оптужило га је за планирање, подстицање, наређивање, чињење и на други начин помагање и подржавање кривичних дјела геноцида, удруживања ради вршења геноцида, истребљивања, убиства, прогона, присилног премјештања и депортације. Тужилаштво је жељело да покаже како је В. Пандуревић био учесник злочиначког подухвата погубљења по кратком поступку и покопавања војно способних мушкараца, босанских Муслимана из Сребренице и дио удруженог злочиначког подухвата присилног премјештања и депортације становништва Сребренице и Жепе.

Након што се добровољно јавио надлежним органима Републике Србије, В. Пандуревић је 23. марта 2005. године авионом српске владе пребачен у Ротердам, а потом у притворску јединицу Хашког трибунала, у којој је провео 10 година и 20 дана. Током суђења држао се достојанствено, свједочећи сам себи и борећи се истином.

Суд га је ослободио најстрашнијих оптужби: за геноцид, за удруживање ради вршења геноцида, за истребљење, депортацију. Ипак, осуђен је на 13 година затвора.

 

Себи дајем за право да у представљању В. Пандуревића кажем још неколико ријечи.

Као његов ратни саборац и официр на командним дужностима у Дринском корпусу ВРС, могу вјеродостојно потврдити да је В. Пандуревић био оно најбоље што је српски род имао на располагању у потоњем ратном ковитлацу. Од романијског дјечака постао је генерал и доктор наука. У свему што се поштује и оцјењује био је одличан и међу најбољима. Без оклијевања је прихватио одговорну улогу команданта у прљавом сукобу и изашао из њега чистог шињела.

Он је у прољеће 93, не чекајући одобрење претпостављеног, наредио прекид паљбе када се са својом јединицом уклинио у борбени распоред непријатеља и довео га у безнадежан положај, стављајући на нишан раскрсницу путева у Устипрачи, и тако блокирао његово извлачење из правца Вишеграда ка Горажду. Урадио је то на молбу команданта муслиманских снага, Ахмета Сејдића, који га је позвао путем радио-везе, а своју молбу правдао тврдњом да се међу муслиманском војском, која се повлачи, налазе и цивили.

Лично сам био судионик тог догађаја и својим ушима сам чуо када га Винко пита: Како ћу знати када је завршено ваше повлачење? – а овај му одговора: Ја ћу се налазити на зачељу колоне, у плавом мерцедесу. Наравно, Винко је једним рафалом из праге, или једним тенковским зрном могао да разнесе тај плави мерцедес и свако друго возило из непријатељске колоне. А он се одлучио да их пропусти без опаљеног метка!

Замислите такву одлуку једног српског команданта у лавинама оптужби које се деценијама сваљују на српског војника! А Винко Пандуревић је овако поступио само 8 мјесеци након што је јединица тог истог Ахмета Сејдића направила масакр над колоном српских цивила у селу Кукавице, надомак Рогатице, након што су били принуђени да се иселе из Горажда.

В. Пандуревић је на сличан начин поступио и 95. године, када је у систему одбране Зворничке бригаде, којом је командовао, отворио коридор да пропусти колону муслимаснке 28. дивизије из Сребренице, која се извлачила из окружења и пробијала према Тузли. Имао је све дозволе ратног права и војничку логику да наоружаног непријатеља, који је разбијен и који одбија да се преда, уништи до краја. А он је својим милосрдним поступком мислио на част свог народа. На томе му је чак одато признање и од суда у Хагу. У пресуди Претресног вијећа налази се мишљење судије Квона, који каже: Пандуревићева одлука да, супротно наређењима својих претпостављених, отвори коридор у Баљковици и тако омогући пролаз колоне, спасила је животе хиљадама босанских Муслимана. Чак и у нормалним околностима борбених дејстава, такав би се поступак сматрао необичним. Међутим, тај Пандуревићев поступак је у овом случају још значајнији, с обзиром на околности које су преовладале у то вријеме. По мом мишљењу, тај Пандуревићев поступак је за сваку похвалу.

Након 20 година од сребреничке трагедије и страшног злочина, овај гест српског официра је сведен на маргину и бачен у запећак. Не прича се о томе јер квари стереотип да су сви Срби злочинци, и како било ко од њих може бити другачији, поготово у рату.

 

СПКД „Просвјета“ и БОРС о томе не ћуте. Наша је мисија да промовишемо добра дјела наших сународника. На исти начин се гнушамо и изопштавамо из достојанства, части и културе српског народа сваког ко је починио какво лоше дјело. То се посебно односи на злочине према недужнима и немоћнима.

У коначници, другујемо с мишљу да нам је истина у расвјетљавању историјских догађаја потребна као лијек – да као народ просијемо своје грешке и своје величине, па да онда јасније видимо куда ћемо и како ћемо даље.

Истином се најбоље и најчасније гради и брани живот, како је то у наслову своје књиге написао српски генерал Винко Пандуревић.

 

 

Претраживање

Главни одбор СПКД "Просвјета"

glavni odbor

Посјетите наш YouTube канал.

Ко је на мрежи: 39 гостију и нема пријављених чланова

Душанов законик

Обавјештавамо Вас да фототипско издање Душановог законика по јединственим цијенама од 390,00 ЕВРА за kомплет односно 20,00 ЕВРА за kњигу са преводима можете купити у:

 

Галерији Скулптор
Алеја Светог Саве 34 Бања Лука
тел. 051 312 326
факс. 051 428 105

 

и у Новом Саду наруџбом на телефоне:
00 381 21 451539,
00 381 604430801
или контактом на mail

pravoslavnoudruzenjesvetisava
@gmail.com